Očuvanje biodiverziteta

Očuvanje biodiverziteta ključni je termin u politikama zaštite životne sredine i on podrazumeva očuvanje sveukupne raznovrsnosti organizama i njihovih bioloških ciklusa. Uključujući gene, populacije, vrste, staništa i ekosisteme u kojima se biodiverzitet održava.

Gubitak biološke raznolikosti i njenih komponenata (gena, vrsta, staništa i ekosistema) globalno je pitanje. Ono je neraskidivo povezano sa gubitkom ekosistema, kapaciteta produktivnosti prirode i regulacionih procesa koji su nezamenjivi za održivo korišćenje resursa i, konačno, ljudsko bivstvovanje.

Sve je više dokaza da je biodiverzitet pod stalnim pritiskom i da je uslovljen klimatskim promenama i preteranom eksploatacijom prirodnih resursa.

UN Konvencija o bilološkoj raznolikosti (CBD), usvojena 1992. godine, politički je prepoznala gubitak biodiverziteta kao ozbiljan problem, i pokrenula je globalnu akciju za očuvanje biodiverziteta.

Zelena mreža Vojvodine (ZMV) kroz niz svojih aktivnosti radi na očuvanju biodiverziteta. Od 2007. godine ZMV je potpisnica međunarodne inicijative za zaustavljanje gubitka biodiverziteta do 2010. godine, COUNTDOWN 2010. Uključivala se u kampanju protiv genetskih modifikovanih organizama od osnivanja i niz drugih kampanja za zaštitu prirode (Sačuvajmo Ledinačko jezero, Stop spalionici smeća u Specijalnom rezervatu prirode Gornje podunavlje, kampanja protiv izgradnje brodogradilišta u blizini Carske bare,..).

U okviru svojih edukativnih programa i kroz podršku organskim proizvođačima ZMV promoviše očuvanje agrobiodiverziteta (različitosti vairijaliteta i raznovrsnosti životinja, biljaka i mikro-organizama važnih za hranu i poljoprivredu, onih koji su rezultat međusobne interakcije životne sredine, genetskih resursa i upravljačkih sistema i praksi koje ljudi koriste /FAO/).

Pored toga, u saradnji sa Quebek-Labrador Fundation/Atlantic Center for the Environment (QLF), ZMV doprinosu očuvanja biodiverziteta i kroz program transatlanskih studijskih putovanja „Dobro upravljanje ruralni pejzažom – razmena iskustava“. Putem ove  razmene, međunarodni tim eksperata iz različitih oblasti upravljanja biodvirzitetom i pejzažom provodi nedelju dana u ruralnim zajednicma ili mikro-regijama, uči od i savetuje ljude u zajednici. Ovaj model rada na očuvanju biodiverziteta u ruralnim sredinama oslanja se na povezivanju organizovane zajednice na lokalnom nivou, i spoljašnjeg sagledavanja međuradnog tima eksperata u cilju podsticanja učešća javnosti i uspostavljanja dijaloga između različitih interesnih strana.

Za svoj rad na očuvanju biodiverziteta na 69. sastanku Veća IUCN, održanog 12. marta 2008 godine u Glandu u Švajcarskoj, Zelena mreža Vojvodine je postala članica IUCN-a, Međunarodne unije za zaštitu životne sredine, najstarije svetske organizacije za zaštitu prirode, osnovane 1948. godine.

Revitalizacija Velikog kanala - DTD i priprema uvođenja savremenog postrojenja za obradu otpadnih voda za gradove i industrije na području Bačke

Dosadašnji rezultati projekta "Revitalizacija Velikog kanala -DTD i priprema uvođenja savremenog postrojenja za obradu otpadnih voda za gradove i industrije na području Bačke", predstavljeni su na workshop-u, održanom u Vrbasu 25. 11. 2004. godine. Koordinatori skupa su bili novoizabrani predsednik opštine Vrbas gosp. Lainović, direktor projekta sa strane Srbije i Crne Gore gosp. Baračkov i direktor projekta sa strane Norveške gosp. Finn Medbo iz Norveškog instituta za istraživanje voda (NIVA). Na skupu su bili prisutni svi učesnici u projektu, predstavnici industrija "Crvenka", "Bačka" (šećerane), "Carnex" i "Vital", komunalnih službi, vodoprivredne inspekcije, JP "Vode Vojvodine", Pokrajinskog sekreterijata za zaštitu životne sredine, Republičke Direkcije za vodu kao i predstavnici nevladinih organizacija. 

Projekat predstavlja pripremu tehničke dokumentacije za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadne vode gradova i industrija u opštinama Kula i Vrbas, i u okviru istog vršio se monitoring kvaliteta i kvantiteta otpadne vode radi dimenzionisanja sistema za prečišćavanje otpadne vode, kao i druge analize. Finansiranje projekta sprovodi se u okviru donacije Vlade Kraljevine Norveške u iznosu od 1,3 mil. eura, projekat je odobren 2003. godine a rok trajanja odnosno izrada tehničke dokumentacije je 2,5 godine. 

Istraživanje kvaliteta vode izveo je Institut za hemiju Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. Urađen je monitoring površinske vode u Velikom bačkom kanalu, lateralnim kanalima I-61, I-64 i KCIII, I-456 kao i otpadne vode industrije u opštinama Kula i Vrbas. Na osnovu ovih istraživanja izrađen je katastar zagađivača i utvrđen kvalitet vode. Ispitivanja su vršena u šest ciklusa u toku 2003. i 2004. godine ispitivani su različiti parametri (BPK5, HPK, azotne materije, fosforne materije, teški metali, PAH, BTEX, mineralna ulja i dr.). Vrednosti BPK5 u svim kanalima višestruko prevazilaze vrebnosti  dozvoljene Uredbom o klasifikaciji voda srpskog zakonodavstva, a najugroženija lokacija je most u Vrbasu. Ove vrednosti ukazuju na visoko organsko opterećenje kanala. Takođe, vrednosti za HPK, neke teške metale kao što su Ni, Cd i Hg prevazilaze MDK... Prema ovim analizama najveće zegađivače predstavljaju "Istra" i "Eterna" iz Kule. 

Analiza kvantiteta otpadne vode sprovedena je od strane NECW Renesansa kako za lateralne kanale I-61, I-64, KCIII, tako i za količinu otpadne vode iz pojedinih industrija i komunalnih preduzeća. 

Institut za ratarstvo Poljoprivrednog fakulteta je predstavio analizu zagađenja difuznih zagađivača, odnosno zagađenja od poljoprivrede (đubriva, pesticidi), koja je vršena na lateralnom kanalu I-61. Takođe, predložene su mere za smanjenje tog zagađenja. 

U okviru projekta rađena je i analiza socio-ekonomskih aspekata koju je vršio profesor Marjanović sa Pravnog fakulteta u Novom Sadu uz pomoć NECW Renesansa. Ovom analizom zaključeno je da stanovništvo nije dovoljno svesno opasnosti u kojoj se nalazi zagađenjem kanala i da je ovakvo stanje kanala nastalo kao posledica ubrzane i nekontrolisane posleratne industrijalizacije. Stiče se utisak da domaći akteri na svim nivoima nisu dovoljno svesni stepena vlastitih obaveza a pogotovo ne njihove vremenske dinamike. 

Takođe, svoj dugogodišnji rad i analize predstavio je i dr. Rokvić iz Vrbaske bolnice, koji je napravio prikaz kako zagađenje kanala utiče na zdravlje ljudi, povećanjem učestalosti pojave kancera urogenitalnog trakta u zavisnosti od blizine stanovanja od kanala u Vrbasu. 

Radionica je protekala u dobroj atmosferi. Svi prisutni su se složili da su neophodne hitne i sinhronizovane mere na sanaciji kanala, a završen je rečima gosp. Finn Medbo-a i pozitivnim stavom da je međunarodna donatorska zajednica spremna da sarađuje sa Srbijom i Crnom Gorom po pitanju ekologije ali da je neophodno veće interesovanje Vlade Republike Srbije i nadležnih ministarstava, Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede kao i Ministarstva za nauku i zaštitu životne sredine. Zajednički napor može vratiti Veliki bački kanal na željeni nivo u roku od 5 do 10 godina, ali je neophodno veće interesovanje naših građana na svim nivoima - republičkom, pokrajinskom, lokalnom i individualnom. 

Finn Medbo: "Vrbaški kanal ima sav potencijal da postane izvanredan primer zajedničkog napora da se životna sredina vrati ljudima". 

Pogledati: https://www.renesansa.co.yu 

Vera Cvejić, dipl. ekolog - NECW Renesansa