Očuvanje biodiverziteta

Očuvanje biodiverziteta ključni je termin u politikama zaštite životne sredine i on podrazumeva očuvanje sveukupne raznovrsnosti organizama i njihovih bioloških ciklusa. Uključujući gene, populacije, vrste, staništa i ekosisteme u kojima se biodiverzitet održava.

Gubitak biološke raznolikosti i njenih komponenata (gena, vrsta, staništa i ekosistema) globalno je pitanje. Ono je neraskidivo povezano sa gubitkom ekosistema, kapaciteta produktivnosti prirode i regulacionih procesa koji su nezamenjivi za održivo korišćenje resursa i, konačno, ljudsko bivstvovanje.

Sve je više dokaza da je biodiverzitet pod stalnim pritiskom i da je uslovljen klimatskim promenama i preteranom eksploatacijom prirodnih resursa.

UN Konvencija o bilološkoj raznolikosti (CBD), usvojena 1992. godine, politički je prepoznala gubitak biodiverziteta kao ozbiljan problem, i pokrenula je globalnu akciju za očuvanje biodiverziteta.

Zelena mreža Vojvodine (ZMV) kroz niz svojih aktivnosti radi na očuvanju biodiverziteta. Od 2007. godine ZMV je potpisnica međunarodne inicijative za zaustavljanje gubitka biodiverziteta do 2010. godine, COUNTDOWN 2010. Uključivala se u kampanju protiv genetskih modifikovanih organizama od osnivanja i niz drugih kampanja za zaštitu prirode (Sačuvajmo Ledinačko jezero, Stop spalionici smeća u Specijalnom rezervatu prirode Gornje podunavlje, kampanja protiv izgradnje brodogradilišta u blizini Carske bare,..).

U okviru svojih edukativnih programa i kroz podršku organskim proizvođačima ZMV promoviše očuvanje agrobiodiverziteta (različitosti vairijaliteta i raznovrsnosti životinja, biljaka i mikro-organizama važnih za hranu i poljoprivredu, onih koji su rezultat međusobne interakcije životne sredine, genetskih resursa i upravljačkih sistema i praksi koje ljudi koriste /FAO/).

Pored toga, u saradnji sa Quebek-Labrador Fundation/Atlantic Center for the Environment (QLF), ZMV doprinosu očuvanja biodiverziteta i kroz program transatlanskih studijskih putovanja „Dobro upravljanje ruralni pejzažom – razmena iskustava“. Putem ove  razmene, međunarodni tim eksperata iz različitih oblasti upravljanja biodvirzitetom i pejzažom provodi nedelju dana u ruralnim zajednicma ili mikro-regijama, uči od i savetuje ljude u zajednici. Ovaj model rada na očuvanju biodiverziteta u ruralnim sredinama oslanja se na povezivanju organizovane zajednice na lokalnom nivou, i spoljašnjeg sagledavanja međuradnog tima eksperata u cilju podsticanja učešća javnosti i uspostavljanja dijaloga između različitih interesnih strana.

Za svoj rad na očuvanju biodiverziteta na 69. sastanku Veća IUCN, održanog 12. marta 2008 godine u Glandu u Švajcarskoj, Zelena mreža Vojvodine je postala članica IUCN-a, Međunarodne unije za zaštitu životne sredine, najstarije svetske organizacije za zaštitu prirode, osnovane 1948. godine.

Pokrajinski sekretarijat za zaštitu životne sredine i održivi razvoj doneo je rešenje o zabrani bilo kakvih radova na površinskom kopu »Kišnjeva glava - Rakovac«

U nastavku vam dostavljamo integralnu verziju objašnjenja Pokrajinskog sekretarijata za zaštitu životne sredine, Sektora za inspekcijske poslove:  

POKRAJINSKI SEKRETARIJAT ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE I ODRŽVI RAZVOJ

Sektor za inspekcijske poslove Zelena mreža Vojvodine21000 Novi SadPašićeva 24 Povodom vaše prijave zbog izvoðenja radova od strane AD Alas Rakovac iz Novog Sada, Jovana Ðorđevića 2 na kopovima »Kišnjeva glava« i »Srebro«, a u granicama Nacionalnog parka »Fruška Gora« izveštavam vas o sledećem:

•        pokrajinska inspekcija za zaštitu životne sredine, u saradnji sa republièkim inspektorom za zaštitu životne sredine je izvršila nadzor nad radovima i dokumentacijom AD Alas Rakovac dana 20.06.2007. godine i konstatovala da se na kopu »Kišnjeva glava- Rakovac« radovi na vaðenju kamena trahita izvode suprotno Zakonu o nacionalnim parkovima, Zakonu o zaštiti životne sredine i Prostornom planu područja posebne namene Fruške gore do 2022. godine. Naime, članom 6. stav 1. tačka 6. Zakona o nacionalnim parkovima, na području nacionalnog parka zabranjeno je ekspoloatisati mineralne sirovine, osim za privremena pozajmišta u zoni III stepena, ako je to odreðeno prostornim planom podruèja nacionalnog parka. Za Nacionalni park »Fruška gora« donet je Prostorni plan podruèja posebne namene Fruške gore do 2022. godine (»Službeni list APV«, broj: 16/04) u kojem je, u delu III OSNOVE PROSTORNOG RAZVOJA taèka 3. Privreda, podtaèka 3.4. Mineralne sirovine na strani 353. navedeno da »u cilju realizacije smernica PP Republike Srbije potrebno je da »Rudnici nemetala - Rakovac«, u skladu sa važeæom zakonskom regulativom urade i verifikuju potrebnu zakonom predviðenu, plansku i tehnièku dokumentaciju rekultivacije postojeæih kopova. Dalja aktivnost na kopovima vršiæe se u skladu sa tim planovima i projektima i iskljuèivo kao deo tehničke rekultivacije.« Nadalje, u poglavlju IV PRAVILA ZAŠTITE, UREÐENJA I KORIŠÆENJA PLANSKOG PODRUÈJA, pod taèkom 1.4. Opšta pravila, uslovi i mere zaštite prirodnih vrednosti pod režimom III stepena zaštite u alineji 3. je navedeno da nisu dozvoljene aktivnosti na eksploataciji mineralnih i nemineralnih sirovina.S obzirom da navedenim Prostornim planom nije dozvoljena eksploatacija, a da se mogu izvoditi samo radovi na rekultivaciji postojeæeg kopa, saglasno èlanu 16. Zakona o zaštiti životne sredine (Sl. glasnik RS, broj:135/04), A.D. »Alas-Rakovac« nezakonito izvodi radove na kopu »Kišnjeva glava - Rakovac« jer nije pribavilo saglasnost na projekat rekultivacije od strane ministarstva nadležnog za zaštitu životne sredine.

•        pokrajinski inspektor je, saglasno navedenom èinjeniènom stanju, doneo rešenje kojim se A.D.  Alas-Rakovac zabranjuje izvoðenje bilo kakvih radova na površinskom kopu »Kišnjeva glava - Rakovac« do pribavljanja saglasnosti ministarstva nadležnog za poslove zaštite životne sredine na projekat rekultivacije površinskog kopa »Kišnjeva glava - Rakovac«. Kada je u pitanju kop »Srebro« izveštavamo vas da u vreme vršenja nadzora nisu konstatovane nikakve aktivnosti na istom. 

Pokrajinski inspektor za zaštitu životne sredine Snežana Stević